Stevan Stevović (Niš, 1902 – Beograd, 1986) je diplomu mašinsko-elektrotehničkog inženjera stekao na Tehničkom fakultetu u Beogradu 1927. godine. Posle službovanja u Ministarstvu saobraćaja i Srednjetehničkoj školi u Beogradu, 1930. godine odlazi u Nemačku i potom u Češku, gde narednih pet godina provodi radeći u firmama Borsig-Fegel (Berlin), Kolben Danjek (Prag), Škoda (Plzenj) i Smihov (Prag), uglavnom na problemima konstruisanja lokomotiva, pumpi, klipnih parnih mašina, parnih turbina itd. Po povratku u domovinu zapošljava se 1934. godine u Brodarskoj radionici Direkcije rečne plovidbe, a potom u Ministarstvu železnice.

Godine 1937. izabran je za docenta za predmet Parne mašine i regulatori na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Neposredno pred rat provodi jednu godinu na usavršavanju u Češkoj, a vreme okupacije je u Beogradu. Godine 1946. izabran je za vanrednog profesora pri Katedri za tehničke mašine.

Sa profesorom Jakovom Hlitchijevom 1948. godine je osnovao Katedru za brodogradnju, preuzimajući najpre predmet Brodske mašine i mehanizmi (kasnije Brodske pomoćne mašine), a potom i Otpor i kretanje broda. Njegov habilitacioni rad Radna upoređenja točkova i propelera na rekama prihvaćen je 1957. godine, te je 1963. izabran za redovnog profesora, gde je predavao do odlaska u penziju 1972. godine. Više godina bio je šef Katedre i rukovodilac Zavoda za brodogradnju.

Uz rad u nastavi, profesor Stevović je bio angažovan i na rešavanju niza inženjerskih problema iz oblasti kotlova, parnih mašina i turbina, brodskih propelera i točkova (revizija transportnih uređaja u rudnicima Aleksinac, Jelašnica, Oplenac, rekonstrukcija pumpnog postrojenja pivare Bajloni, proračun propelera za brod Katarina Harle, itd.). Jedno vreme bio je i honorarni šef mašinske službe u Elektrani Beograd. Ima i tri priznata patenta iz oblasti parnih postrojenja.