Borislav Džodžo (Cavtat, 1922 – Beograd, 2013) je završio Mašinski fakultet u Beogradu 1955. godine, gde je 1961. godine odbranio doktorsku disertaciju „O vibracijama torzionih sistema na koje dejstvuju i spoljni i unutrašnji momenti prigušenja”. Radio je u Mašinskom institutu SANU (1951–1972). Bio je na stručnim usavršavanjima na Odeljenju za vibracije firme MAN u Augsburgu (1954), kao i na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju (1961–1963), usavršavajući se u oblasti računarstva, vibracija i upravljanja. Radio je u oblasti teorije oscilacija i vibracija mašinskih postrojenja kako teorijski, tako i praktično.

Na Katedri za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu 1972. je izabran za vanrednog, a 1975. za redovnog profesora, gde je radio do odlaska u penziju 1988. godine. Držao je predmete Brodska postrojenja, Vibracije broda, Propulzija broda i Račun verovatnoće (objavio i zbirku zadataka iz te oblasti). Pokrenuo je primenu računara u inženjerskim proračunima i 1963. godine održao prvi kurs FORTRAN-a u Jugoslaviji. Bio je šef Katedre u nekoliko mandata. Njegovi publikovani radovi (među njima i tri monografije) kreću se u širokom dijapazonu od oblasti inženjerskih konstrukcija preko primenjene mehanike do matematike.

Projektovao je mašinska postrojenja i propulzore potiskivača, bagera, ledolomaca, plovnih dizalica. Dao je originalno rešenje razvoza brodogradilišta „Sava” u Mačvanskoj Mitrovici. Pokretač je i inicijalni urednik časopisa „Brodarstvo”. Radio je na donošenju pravila gradnje pomorskih i rečnih brodova Jugoslovenskog registra brodova. Autor je niza domaćih i stranih patenata (brodski pogon, brodogradilišta, pneumatska platforma, univerzalni zglob). Bio je član je stručnih društava i pasionirano se bavio brodograđevnom terminologijom i publicistikom.